О књизи: година / У овој причи, изграђеној на популарној данас заплети о "неприкладнима", нема суперхероја, наоружаног "ништацима", ломећи лоше момке на блиндираном клавиру из жбуња – светско зло. Моји хероји су тинејџери од дванаест и више година, „заробљени“ у најнеистраженијем времену – ери рађања људских цивилизација. Петнаест хиљада година пре Божића. Данас мало знамо о овом периоду – енеолиту. Узео сам слободу да сугеришем да су у то време још увек сачувани остаци све три главне гране човечанства – поред кромањонаца, земљом још лутају остаци неандерталских људских стада, па чак, како је археолог Феђа рекао у В.С. Висоцки, „да негде постоји и пут где ћете срести Питекантропа...“, а џиновски хоминиди се и даље појављују пред очима људи. Моја прича је и то да учитељ треба да види у ученику равноправну особу, да живи са њим исти живот, да га води, а не да га вуче кроз живот, а не да се према њему односи, кажу, да одрасте, а онда... Најсигурнији начин да охрабрите човека на достигнућа - да га натерате да види да су та достигнућа његова ствар, и да то воли да ради. Најсигурнији начин да пропаднете оно што сте планирали је да почнете да их терате да то ураде, док им кажете колико је овај задатак важан и неопходан за оне који се баве полагањем јарка „од ограде до вечере“, и што је најважније, као савесне другове. , морају га завршити на време.